ДЕРВЕНТА: Осамдесеттрогодишња старица Анђа Цвјетковић живи сама , болесна,  у сиромаштву, у улици Првог маја у Дервенти. Немогуће је  вјеровати да  у ово вријеме људски род живи у  лошем смјештају и безнађу.  За било какав удобни живот ова старица одавно незна. Њен смјештај је зградица , која је  некад била стаја за краве.

Кућа, коју је имала у селу Костреш код Дервенте порушена  је 1992. године у ратним дејствима. Није нашла начин и људе који би јој помогли да обнови вољени дом, у који са великом жељом тежи да се врати.  Скоро више од 16 година избивања, без куће и кућишта, самачки живи гдје нађе мјесто да није директно изложено временским непогодама.

 За Анђу је све нестало и пошло низ брдо ,  када је као избјеглица 1992. морала да напусти свој дом у Кострешу и  борави извјесно вријеме у Прњавору. Послије је чула да је њена кућа до темеља срушена и запаљена. Рат се завршио и Анђи је најљепше било, као и свима другим да се врати у своје село на свој кућни праг, али за њу није било то могуће. Док су донатори за поправку кућа долазили у Костреш и одлазили из Костреша, Анђа није никада била на списку за приоритет као самачко лице о и без било каквог другог извора прихода за живот.

 -Тражила сам ја, није да нисам, али увијек су говорили да сам ја самица  и други имају предност. Надала сам се, надала, и ево и сад сам по туђем смјештају избјеглица. Немам никог свог. Читав живот живим сама, а нисам се ни удавала- каже Анђа.

У Дервенти пребива дане и живи од социјалне помоћи у износу од 41 марку и да јој не притекну у помоћ комшије бошњаци  Адевија и Решо, који раде у Њемачкој ни сама не зна како би преживјела, нарочито зимске дане без дрва и ватре у кући. Ипак, дрва је добила за ову зиму захваљујићи комшијама и  Центару за социјални рад. Тешко је обољела од рака коже на усни и иде понекад код љекара, а на даље лијечење, како ће кад нема новца. Не каже да је болесна, него да се распада, свјесна је опасне  болести која ју је захватила.

-Јесенас Решо и неки Швабо су дошли и заградили да вода не иде у шталу - кућицу. Од влаге и воде се није могло ту живјети, а ја сам морала. Сад је боље, али и даље има мишева, а љети се плашим змија- казује Анђа.

У ,,штали,,  гдје станује нема струје, воде, па се сналази како зна и умије. Храни неколико пилића , које веже канапом за оструге, да јој не би побјегле. Око куће су комшије покосиле и уредиле, али у околини  је шипражије и остругар, а у кућу ријетко ко навраћа. Према њеним ријечима, тражила је помоћ у општини, али тамо за њу нису имали времена ни за разговор, а поготово да јој се изађе у сусрет и нађе неки пристојан, за човјека смјештај.

И тако, ова старица нема свог дома и нигдје свог од рода ближег. Здравље је не служи и кренуло је нагоре, па сви изгледи да ће дочекати, неки , за њу удобнији смјештај за живота су само  пуста надања.

Након што је чинио службу и причестио  вјерни народ у храму ,, Успење Пресвете Богородице ,, у Дервенти, у бесједи  Његово преосвештенство владика Василије Качавенда позвао је вјернике и свештенство да помогну старици, јер је сазнао како живи старица и да су јој у помоћ притекли комшије муслимани.

САВКО ПЕЋИЋ ПЕСА

Извор : Посавске Новости