ДЕРВЕНТА – У периоду између два свјетска рата у Дервенти су живјеле многобројне углкедне и богате српске породице. Њихове куће и зграде које су имале уједно и пословне просторе су биле изграђене и смјештене углавном у тадашњој званој Српској вароши. Дијелови Српске вароши, коју старији Дервенћани још увијек тако називају у Дервенти постоји и сад, али сасвим мало је остало старих зграда из тог времена. Ове породице су углавном за вријеме Другог свјетског рата протјеране или су једноставно нестале. Највећи број њих се преселио у Србију и тамо започео нови живот и ријетко су кад навраћали у Дервенту, јер су им имања и куће одузети национализацијом.

Позната породица Тасовац је своју кућу и имање имала преко пута данашењег парка и недавно познате баште са кафаном”Стакленик” у центру града гдје је сад изграђен споменик изгинулим борцима у Отаџбинско-одбрамбеном рату и гдје се гради нова Саборна и помен црква Успенија Пресвете Богородице.

Тасовци су били трговци, учени и школовани људи. Бошко Тасовац је био директор Земаљске банке и један од првих предсједника Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета”, које је основано 1910. године. О њему је остало забиљежено да је највише волио да осиједа у гостионици код Јове Павчића, која је била у непосредној близини, а у њој се у то вријеме окупљало најугледније друштво Дервенћана.

Божидар Тасовац је играо фудбал у Фудбалском клубу ”Дечко” и ”Добор”. Јаков Тасовац и његова супруга Митра су били трговци, а током Другог свјетског рата су одселили у Србију и настанили се у Београду. За свог живота нису доживјели да им се имање и кућа у Дервенти у власништво врати.

Дервенћани Милорад Радуловић и Миодраг Пјерановић су прије неколико година од општине купили земљиште за градњу куће.

-Кад смо хтјели да преведемо у своје власништво плац, успоставило се да је то немогуће урадити без сагласности породице Тасовац, јер је дошло до усвајања новог Закона о поврату одузете имовине. У потрази за породом Тасовац утврдили смо да директних наследника Митре и Јакова Тасовац више нема у Београду, али да постоји, први наследник по женској лози Бранислав Крстић, казује Милорад Радуловић.

Према ријечима Радуловића и Пјерановића, стари Крстић их је у Београду веома лијепо примио, а од свега што је желио било је да се на мјесту гдје је била кућа њихових предака сагради јавна чесма, гдје ће се пролазници моћи окрепљивати,освјежити и подсјећати на покојног Јакова и Митру Тасовац.

Чесма је изграђена и на тај начин испуњена је жеља породице Крстић из Београда, а пролазници наврате и освјеже се читајући натпис уклесан у мермеру изнад чесме: ”У спомен Митре и Јакова Тасовац – грађани Дервенте”.

Аутор:
Савко Пећић - ПЕСА