ДЕРВЕНТA - Осамнаесточлана породица Срете Стојчића из Подновља код Добоја, у 21. вијеку живи без струје, воде, купатила... Више су гладни него сити. Живе у трошном кућерку од 18 квадрата који је саграђен прије готово 70 година. Кревета за спавање нема за све, а због малог простора не би имали ни гдје да стану. Срето објашњава да за мајку Ковиљку (80) кревет мора бити, као и за мању дјецу. Старији се сналазе. Легну гдје стигну.

- Преживљавамо од 82 марке које добијамо од Центра за социјални рад. Гордана за своју дјецу прима 160 марака. То су нам сва примања. За остало се сналазимо надничарењем. Aли, и тог посла је све мање - прича Срето Стојчић.

Сретина и Загоркина кћерка Младенка страдала је прије три године у саобраћајној несрећи и Срето је за ту трагедију успио добити одштету од 11.000 марака. Тим новцем започео је изградњу нове куће, али успио је само да покрије кућу.

- Једно вријеме сам радио у Хрватској, али када сам оболио од дистрофије мишића морао сам да напустим посао. Болест је узела маха и готово сам неспособан за рад - наглашава Срето.

Aли, једна несрећа никада не иде сама. Срето је недавно пао и повриједио кичму.

- Немам пара да купим лијек, тако да трпим болове. Више се ни надничарењем не може зарадити. Радиш по цијели дан, а кући донесеш пет или 10 марака. Шта се то за те паре може купити? Дјеца увече најчешће гладна оду на спавање, надајући се да ће сутрадан нешто наћи за јело. Задужимо се у продавници, а касније, када могнемо платимо - казује Срето.

Огрјев

Долази зима па је огрјев проблем.

- Немамо "клипе" дрвета пред кућом. Немамо воде. Имали су пумпу али се она покварила. Воду доносимо из комшилука. Најтеже је када треба нешто опрати или када одлучимо да се окупамо. Онда воде никада нанијети - казује Загорка.

Извор : Глас Српске